Pi­še: Če­do­mir An­tić


Na­pred­ni klub iz Be­o­gra­da iz­dao je sed­mi po re­du go­di­šnji iz­vje­štaj o po­li­tič­kim pra­vi­ma srp­skog na­ro­da u re­gi­o­nu. Ko­ri­ce ovo­go­di­šnjeg iz­vje­šta­ja po tre­ći put su cr­ne bo­je. Ot­kad klub po­sma­tra sta­nje po­li­tič­kih pra­va srp­skog na­ro­da, sta­nje ni­je bi­lo ova­ko te­ško i lo­še.
Srp­ski na­rod u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni je pod ne­pre­kid­nim pri­ti­skom iz Sa­ra­je­va i Za­gre­ba, ali i iz Bri­se­la, Lon­do­na i Va­šing­to­na. Re­pu­bli­ka Srp­ska je je­di­ni po­li­tič­ki en­ti­tet u Evro­pi či­ja je auto­no­mi­ja ne­pre­kid­no ugro­že­na i uma­nji­va­na. Za­htje­vi iz Bri­se­la za uvo­đe­njem cen­tral­nog mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, uki­da­njem po­li­ci­je en­ti­te­ta, uvo­đe­njem jed­ne iz­bor­ne je­di­ni­ce pri­li­kom pri­mje­ne pre­su­de po tu­žbi Sej­dić-Fin­ci (ka­ko bi umje­sto Ro­ma ili Je­re­ji­na kao pri­pad­nik ma­nji­na u pred­sjed­ni­štvo bio bi­ran Bo­šnjak), kao i za us­po­sta­vu sud­stva u ko­me he­ge­mo­ni­ju vr­še Bo­šnja­ci, za cilj ne­ma­ju stva­ra­nje „funk­ci­o­nal­ne dr­ža­ve“ (jer ta­kva pra­va uži­va­ju mno­ge fe­de­ral­ne je­di­ni­ce u Evro­pi), ni­ti mo­der­ni­za­ci­ju. Cilj su obes­pra­vlji­va­nje, asi­mi­la­ci­ja i, ako bu­de po­treb­no, pro­gon srp­skog na­ro­da. Sr­bi u Fe­de­ra­ci­ji BiH ne­ma­ju ni dio pra­va ko­ja uži­va­ju Bo­šnja­ci i Hr­va­ti u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ni­su čak uspje­li ni da im omo­gu­će ne sa­mo de­mo­krat­sku već ni for­mal­nu za­stu­plje­nost u par­la­men­tu. O pro­svjet­nim ili kul­tur­nim pra­vi­ma i da ne go­vo­ri­mo. Tre­ba na­gla­si­ti da na go­di­šnji­cu zlo­či­na u Sre­bre­ni­ci u Po­to­ča­ri­ma ni­je bio bez­bje­dan ni srp­ski pre­mi­jer Vu­čić. SAD i EU ne sa­mo da na sve to ni­su obra­ti­le pa­žnju, već su nji­ho­vi me­di­ji na­la­zi­li oprav­da­nja za na­si­lje.
U Hr­vat­skoj sta­nje ni­ka­da ni­je bi­lo go­re. Čo­vjek ko­ji je ubi­jao srp­ske ci­vi­le u Pa­krač­koj Po­lja­ni i Vu­ko­va­ru po­stao je po­ča­sni gra­đa­nin ovog gra­da. Hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca ni­je bi­la sprem­na da do­đe na obi­lje­ža­va­nje se­dam­de­se­te go­di­šnji­ce pro­bo­ja ja­se­no­vač­kih lo­go­ra­ša na dan cen­tral­ne ma­ni­fe­sta­ci­je, ali je u Blaj­burg po­žu­ri­la i sti­gla na vri­je­me. Po­red dru­gih ne­pri­mje­re­nih iz­ja­va, dva­put je Voj­vo­di­nu ozna­či­la kao ne­za­vi­snu dr­ža­vu, ko­ja po­sto­ji po­red Sr­bi­je. Pri­je dvi­je go­di­ne HDZ je po­kre­nuo po­gro­ma­šku kam­pa­nju pro­tiv ći­ri­li­ce... Ova šo­vi­ni­stič­ka bor­ba za ko­ju sa­mo u Bri­se­lu ne ra­zu­mi­ju da ne­ma ve­ze s ma­njin­skim već sa ljud­skim pra­vi­ma, bi­la je još per­fid­ni­ja po­što je za cilj ima­la po­li­tič­ku re­ha­bi­li­ta­ci­ju za ko­rup­ci­ju osu­đe­nog HDZ-a. To je po­bje­dom Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić i po­stig­nu­to. Sa­da je pred iz­bo­re, mi­li­ta­ri­za­ci­jom hr­vat­skog dru­štva, kon­tro­verz­nom voj­nom pa­ra­dom usred Za­gre­ba, vla­da­ju­ći SDP ušao iz­bor­nu kam­pa­nju, a nje­go­ve vo­đe su iz­bje­gle da ih vre­đa­ju u Kni­nu. Unu­tra­šnji pro­ble­mi hr­vat­skog dru­štva uda­lji­li su Bal­kan od po­mi­re­nja. Er­dut­ski spo­ra­zum ni­je spro­ve­den, auto­nom­ni ko­ta­ri ni­su us­po­sta­vlje­ni, imo­vi­na ni­je vra­će­na... Pra­va srp­skog na­ro­da su ma­nja ne­go ikad po­sle smr­ti Fra­nje Tuđ­ma­na.
U Cr­noj Go­ri Sr­bi ne uži­va­ju ni pra­va na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne. Ima ih 34 od­sto, a či­ne sve­ga 7,3 od­sto za­po­sle­nih u jav­noj upra­vi. Cr­na Go­ra je je­di­na evrop­ska dr­ža­va či­ji pre­mi­jer sma­tra za po­treb­no da iz­ja­vi ka­ko nje­go­va mi­sa­o­na ma­tri­ca „ni­je da pro­tje­ra Sr­be iz Cr­ne Go­re“. Ipak, iz­ja­vio je i da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji „tu­đin­ski je­zik“ ko­ji ne­ko že­li da na­met­ne umje­sto „svog cr­no­gor­skog“... U Cr­noj Go­ri pra­vo­slav­na cr­kva ne­ma pu­na pra­va i ne­ki nje­ni sve­šte­ni­ci su pro­go­nje­ni. Cr­na Go­ra pri­tom ni­je de­mo­krat­ska dr­ža­va, što je do­ka­za­no na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma i po­pi­su.
U Al­ba­ni­ji i Slo­ve­ni­ji Sr­bi ne uži­va­ju ni pra­va na­ci­nal­nih ma­nji­na. Na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji Sr­bi su pod pri­ti­skom vla­de u Be­o­gra­du ušli u vla­du gu ko­joj ni­su ima­li ni sim­bo­li­čan uti­caj. Na­rod i eli­ta ko­sov­skih Al­ba­na­ca po­ve­li su kam­pa­nju mr­žnje pro­tiv pot­pred­sjed­ni­ka vla­de „Re­pu­bljik Ko­so­va“ Ja­bla­no­vi­ća zvog jed­ne je­di­ne ri­je­či ko­ju je iz­go­vo­rio. On je da­nas na su­du kao šo­vi­ni­sta, smi­je­njen je, a Sr­bi­ja ni­šta ni­je pred­u­ze­la. Sr­bi ima­ju ma­nje pra­va ne­go pri­je go­di­nu da­na. Bri­sel­ski spo­ra­zum ni­je pri­mi­je­njen u seg­men­tu ve­za­nom za Za­jed­ni­cu srp­skih op­šti­na. Ni­je osno­van Spe­ci­jal­ni sud za zlo­či­ne tzv. OVK. U Ma­ke­do­ni­ji, upr­kos uče­šću Sr­ba u vla­di, tra­ju kam­pa­nje pro­tiv asi­mi­la­ci­je ko­ju Sr­bi (njih dva od­sto!) na­vod­no spro­vo­de nad ve­ćin­skim Ma­ke­don­ci­ma, kao i za ru­še­nje spo­me­ni­ka ca­ru Du­ša­nu. Ar­hi­e­pi­skop Jo­van Še­sti je ko­nač­no pu­šten iz za­tvo­ra, ali ni­je re­ha­bi­li­to­van. Na­pre­dak u po­li­tič­kim pra­vi­ma Sr­ba po­stig­nut je u Ma­đar­skoj gdje je Fi­de­so­va vla­da ko­nač­no omo­gu­ći­la ne­ka­kvo par­la­men­tar­no pred­sta­vlja­nje ma­nji­na­ma, kao i stal­no fi­nan­si­ra­nje nji­ho­vih usta­no­va. Sta­nje je pri­lič­no do­bro i u Ru­mu­ni­ji.
Naj­go­re je što Sr­bi­ja pod vla­dom Alek­san­dra Vu­či­ća sve ma­nje bri­ne o pra­vi­ma srp­skog na­ro­da u re­gi­o­nu. Uga­še­ne su usta­no­ve ko­je se nji­ma ba­ve. Ni­je bi­lo traj­ne po­li­ti­ke i sva­ka ak­tiv­nost je bi­la mar­ke­tin­ška – u vri­je­me obi­lje­ža­va­nja dva­de­se­te go­di­šnji­ce „Olu­je“ ili iz­ri­ca­nja pre­su­de po tu­žbi Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske za ge­no­cid... Na­po­slet­ku je, po pra­vi­lu, Sr­bi­ja pri­hva­ta­la po­li­ti­ku SR Nje­mač­ke, i to se vi­di po ne­po­šte­nom od­no­su zva­nič­nog Be­o­gra­da pre­ma na­ja­vlje­nom re­fe­ren­du­mu u Re­pu­bli­ci Srp­skoj.
(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)